Dijabetes je složeno metaboličko stanje koje utiče na način na koji naše telo koristi ili proizvodi insulin, ključni hormon za regulisanje nivoa šećera u krvi. Postoje različiti tipovi dijabetesa, ali najčešći su tip 1 i tip 2. Dijabetes tipa 1 obično nastaje kada imuni sistem napada i uništava ćelije koje proizvode insulin u pankreasu, dok dijabetes tipa 2 obično nastaje kada telo postaje otporno na insulin ili ne proizvodi dovoljno insulina.
Uzroci dijabetesa mogu biti različiti i složeni. Genetska predispozicija može igrati važnu ulogu, ali i faktori okoline, stil života i druge zdravstvene okolnosti koje mogu doprineti nastanku bolesti. Često se navodi niz faktora koji su mogli uticati na pojavu dijabetesa. Među glavnim uzrocima ističu se nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina, genetika, stres i pušenje.
Razumevanje uzroka dijabetesa i identifikacija faktora rizika igraju ključnu ulogu u prevenciji ove bolesti. Kako različiti faktori utiču na razvoj dijabetesa i šta ljudi koji dobiju dijabetes navode kao glavne uzročnike, pitali smo prof. dr Teodoru Beljić-Živković.
„Ljudi najčešće kažu da ne vole slatko, a dobili su šećernu bolest; ali to nema veze sa slatkim, već ima veze sa kalorijama, ima veze sa trigliceridima, mastima. Čovek koji u porodici ima šećernu bolest, ne bi trebalo da bude gojazan. Nema veze da li će da pojede tortu ili čokoladu, recimo i da ih ne jede, ali jede pitu i burek ili bilo šta iz pekare. Bitne su samo kalorije, ono što ubija pankreas su gazirani napici, kao što je koka-kola. Omladina, stariji ljudi koji rade na građevini – nisam videla da nose vodu. Kada prvi put dođu u bolnicu, oni kažu da su pili dva litra koka-kole dnevno. U Americi su zabranili prodaju gaziranih napitaka pored škola. Neće direktno ubiti pankreas, ali stvara uslove za nastanak šećerne bolesti,“ smatra Beljić-Živković.
Važno je naglasiti da male promene u svakodnevnoj rutini mogu imati značajan uticaj na zdravlje. Usvajanje zdrave ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima, uz redovnu fizičku aktivnost, mogući su koraci ka smanjenju rizika od dijabetesa. Kontrola telesne težine, izbegavanje stresa i pušenja takođe su ključni faktori u očuvanju zdravlja i prevenciji dijabetesa. Pored toga, redovni lekarski pregledi mogu pomoći u ranom otkrivanju eventualnih problema i u pružanju adekvatne podrške. Važno je shvatiti da prevencija dijabetesa nije samo jednokratni napor, već kontinuirani proces koji zahteva posvećenost i promenu životnih navika.