Pravilna ishrana predstavlja osnovu zdravlja svakog čoveka, bez obzira na uzrast, fiziološko ili zdravstveno stanje. U savremenom društvu, nepravilna ishrana postaje jedan od ključnih faktora koji utiču na razvoj brojnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes, maligne bolesti i hronične obstruktivne bolesti pluća. Ovaj problem prepoznaje i Svetska zdravstvena organizacija, kao i Ujedinjene nacije, koji ga čak smatraju političkim izazovom. Profesorka dr. Budimka Novaković, ističe značaj uravnotežene ishrane, naglašavajući da je neophodno da se stanovništvo edukuje kako da se hrani i da donosi svesne odluke koje mogu značajno poboljšati zdravlje. Na koji način pravilna ishrana utiče na prevenciju i lečenje bolesti.
,,Kada govorimo o pravilnoj ishrani za odrasle zdrave ljude, onda kažemo da ona mora biti prilagođena energetskom unosu. Prvo, treba konzumirati sve što može da se jede sirovo, pre svega veliku količinu sirovog povrća, koje je neograničeno. Sledeće po količini su namirnice od celog zrna. Iako njihov unos nije neograničen, ove namirnice treba konzumirati svakodnevno. Zatim dolazi voće, koje takođe nije neograničeno, ali se preporučuje svakodnevno u količini prilagođenoj osobi kojoj se ishrana preporučuje. Potrebno je uključiti mršava mesa, pravilno termički obrađena, kao i mleko i mlečne proizvode koji su dugo bili neopravdano zanemareni, iako su izuzetno važni u ishrani. Voće je nama neophodno u ishrani, a prema jednom velikom istraživanju koje je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa Harvardnom, utvrđeno je da nedovoljan unos sirovog voća i povrća zauzima prva dva mesta među deset vodećih nutritivnih rizika za oboljevanje i smrtnost. Istraživanje je obuhvatilo 188 zemalja, uključujući i našu. Zbog toga, sirovo voće je potrebno da svakodnevno bude deo ishrane kako za zdrave ljude, tako i za osobe sa određenim zdravstvenim poremećajima, pri čemu se količina prilagođava individualnim potrebama. Važno je napomenuti da voće ne treba da bude zamena za slatkiše, već obaveza u ishrani“ pojašnjava dr Novaković.
Diijabetes tipa 2, koji čini 95% svih obolelih od dijabetesa uglavnom nastaje zbog nepravilne ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti. Osnova lečenja je pravilna ishrana, zatim fizička aktivnosti, pa medikamentozna terapija. Svaka osoba koja ima dijabetes mora da dobije vrlo precizne i individualne savete sa vrednostima glikemije i ostalim pokazateljima kao i za fizičku aktivnost.
,,Ako želimo da uživamo u ukusu slatkog, ako nam to prija, a da ne unosimo veliku količinu dodatnih šećera, onda su nisko-kalorijski zaslađivači pravi izbor. Oni mogu da budu svakodnevno u našoj ishrani, uz napomenu da treba obratiti pažnju na količinu unosa. To ,,previše’’ ne znači da će se nama nešto desiti, ali s obzirom da su nisko-kalorični zaslađivači 200, 300 ili čak 400 puta slađi od šećera, mogu značajno promeniti ukus hrane. Sve osobe, bez obzira na uzrast, fiziološko ili zdravstveno stanje, uravnotežena ishrana je osnova svega“ zaključuje prof dr Novaković. Potrebno je biti informisan kako se hraniti i šta prija zdravlju. Sveobuhvatna ishrana može biti i dobra i loša, pa je ponekad korisno posavetovati se sa lekarom, posebno ako osoba nema dijetoterapeuta.