Srce i krvni sudovi, uz krv predstavljaju jedinstvenu celinu – kardiovaskularni sistem. Kroz prosečno 200 km krvnih sudova, ovaj sistem povezuje ceo organizam. Procenjuje se da kroz njih proteče 5 litara krvi u minutu. Oboljenja srca i krvnih sudova dovode do poremećaja rada čitavog organizma. Mogu se javiti u svim životnim dobima – kako kod mlađe, tako i kod starije populacije. Srčana oboljenja ograničavaju aktivnosti, otežavaju i ugrožavaju život čoveka i predstavljaju jedan od najvećih uzroka smrti u svetu, a godišnje do 20 miliona ljudi u svetu oboli od nekog vida kardiovaskularnog oštećenja. U organizmu počinju da se akumuliraju vrlo rano – još u doba adolescencije, zbog čega je neophodno da se sa prevencijom počne još u detinjstvu.

Ono što je moguće učiniti kako bi se smanjio rizik od ovih bolesti jeste poseta kardiologu bar jednom godišnje čak i kada za tim nema potrebe ili se ne jave komplikacije, i svakako, zdrava ishrana i fizička aktivnost. Ono gde ljudi greše jeste poseta lekaru kada se pojave simptomi, koji u ovom slučaju ne moraju da se jave, naročito ako je prisutan još neki hronični poremećaj, kao što je dijabetes objašnjava prof.dr Milica Dekleva-Manojlović. 

,,Kod osoba sa dijabetesom, mnogi simptomi se ne manifestuju, jer oni imaju autonomnu neuropatiju. Stoga, oni ponekad ne mogu da osete neke stvari kao što su bolovi ili stradanje periferne cirkulacije. Zbog toga velika pažnja treba da se pokloni osobama sa dijabetesom, naročito mladima“ objašnjava Dekleva-Manojlović.

Bolesti srca i krvnih sudova, jedne su od najčeščih komplikacija sa kojima se suočavaju osobe sa dijabetesom, koje se kod njih javljaju višestruko češće nego kod ostalih. 

,,Osobe sa dijabetesom imaju od 2 do osam puta više šansi da dobiju srčani infarkt, a prema parametrima Evropskog kardiološkog udruženja, smrtnost zbog akutnog infarkta je oko 75 odsto. Što znači da je smrtnost najveća upravo zbog konorarne bolesti“, naglašava Milica Dekleva-Manojlović.

Poremećaj nivoa masnih materija u krvi je česti pratilac dijabetesa tip 2. Često je prisutan povišen krvni pritisak, a hipertenzija je u ovom slučaju znatno ozbiljnija nego kod osoba koje nemaju dijabetes. ,,Hipertenzija može u značajnoj meri promeniti lečenje dijabetesa. Ukoliko je šećerna bolest praćena hipertenzijom, daleko su češće komplikacije i na markokrvnim sudovima kao što su konorarni. To uvećava šansu za pojavom infarkta, smrtnosti, oštećenjenja bubrega i pojavom cerebnovaskularne bolesti“.

Najčešće kardiovaskularne komplikacije kod šećerne bolesti su hipertenzija, konorarna bolest, infarkt miokarda, moždani udar, gangrena na stopalima i tako dalje.

,,Ukoliko se jave jako visoke vrednosti krvnog pritiska kod osoba sa dijabetesom, to je alarm da je hipertenzija loše regulisana i da se moraju obaviti i drugi testovi i pregledi – pregled očnog dna kako bi se ustanovilo stanje malih krvnih sudova, eho i ekg. U inostranstvu je praksa da se u ovakvim slučajevima obavljaju i neurološki pregledi” objašnjava Dekleva-Manojlović.