Kada je dijabetes u pitanju najvažnija je informisanost. Osnova je da se može uticati pravilnom ishranom i adekvatnom terapijom. Ishrana osoba obolelih od dijabetesa može poslužiti i kao primer kako se treba zdravo hraniti. Ključna stvar je količina unetih namirnica, balans između ugljenih hidrata, belančevina i masti kao i vremenski razmak između obroka. Sve ovo bitno utiče da ne dođe do naglog skoka vrednosti šećera u krvi. Za uspostavljanje kiselo-bazne ravnoteže u organizmu, neophodno je konzumiranje što više svežeg, termički neobrađenog povrća i voća, a izbegavati brašno, so, rafinisani šećer i mesne prerađevine. Pod kiselom hranom podrazumevaju se namirnice bogate proteinima, sva hrana životinjskog porekla, mlečni proizvodi, alkohol, semenke i koštunjavi plodovi. Preporuka je da obroci budu 3/4 alkalni i 1/4 kiseli. Za održavanje pH vrednosti organizma, prednost treba dati svežem voću i povrću.
Kontrola dijabetesa podrazumeva odabir namirnica koje će pomoći održavanju optimalnog nivoa šećera u krvi. Hrana koja sadrži nizak glikemijski indeks uzrokuje mali porast glukoze u krvi, ali to ne sme biti jedini parameter kojim ćete se voditi u kontroli dijabetesa. Osobe koje boluju od dijabetesa moraju imati pet obroka dnevno, od kojih su tri glavna obroka i dve užine. Biljna vlakna koja se nalaze u određenim namirnicama smanjuju potrebu za insulinom. Kada su u pitanju žitarice, prednost treba dati hlebu od celog zrna, jer ima nizak glikemijski indeks, a bogat je biljnim vlaknima. Mekinje u kombinaciji sa jogurtom ili kiselim mlekom posebno se preporučuju, jer su dobar izbor užine u popodnevnim časovima, a podstiču peristaltiku creva i detoksikaciju. Takođe, unos tečnosti mora da bude dovoljan, jer u nedostatku unosa tečnosti može doći do smanjenja pritiska i šećera u krvi. Od napitaka se preporučuju obična voda, nezaslađen čaj, limunada, sok od pomorandže i grejpfruta.
Pripremila Dragana Đurović