Zdrava ishrana, izbegavanje loših navika kao što su pušenje i prekomerna konzumacija alkohola, zajedno sa fizičkom aktivnošću čine kombinaciju koja predstavlja najefikasniji način unapređenja sveopšteg zdravstvenog stanja i prevencije razvoja hroničnih oboljenja. Ne samo da podiže raspoloženje i energiju, redovno vežbanje smanjuje i rizik od mnogih hroničnih oboljenja, infarkta i drugih oboljenja srca, šloga i nekih vrsta malignih tumora.

Redovna fizička aktivnost je jedna od najdelotvornijih načina za očuvanje i unapređenje našeg zdravlja. Brojna istraživanja su pokazala da redovno vežbanje ostvaruje pozitivan efekat na organizam i zdravlje, napominje prof. Vukašin Duduković iz fitnes kluba Star.

,,Aktivnost utiče na poboljšanje respiratornog  i lokomotornog sistema. Veoma je bitna za jačanje skeleta koje posledično vodi smanjenu pojave osteoporoze u kasnijem životnom dobu. Sama fizička aktivnost ima višestruku ulogu, a prevencija od različitih oboljenja, smanjenje stresa i opuštanje organizma su samo neke od njih” kaže Duduković.

Fizička aktivnost reguliše protok šećera u krvi, smanjuje količinu masti u organizmu, dovodi krvni pritisak u nivo normale, i na taj način smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Prema rečima prof. dr kinezologije i MK pilatesa Tamare Ratković, , kretanje je potreba svakog organizma i za neaktivnost ne postoje izgovori, već samo posledice koje naše telo trpi. ,,Telo mora da se kreće i zbog toga smo ovako sazdani. Kada bi osoba koja ima dijabetes ili neki drugi vid oboljenja uporedila sumu novca koju odvoji na lekove se cenom odlaska na neki vid treninga, bilo bi očigledno koliko je i finansijski isplativije da se bave sobom i kretanjem. Tako da finansije nisu razlog -  tu su park ili reka gde uvek možemo da se krećemo“ objašnjava Ratković.

Ona naglašava da ukoliko svakodnevno odvojimo 30 minuta dnevno na hodanje, vožnju bicikle, šetanje na traci ili vežbanje na kros mašini, možemo da pospešimo svoju cirkulaciju i blagotvorno delujemo na krvni sistem. ,,Na ovaj način, regulišemo nivo glukoze, smanjuje se njena količina u krvi, a povećava u mišićima, a oni potom ubrzavaju metabolizam. Na taj način održava se prirodni balans u telu, koji na kraju krajeva telo i samo traži od nas.”

Dakle, za optimalan nivo zdravlja, nije potrebno puno – dovoljno je izdvojiti  mali deo dana i posvetiti se sebi i kretanju. Prosečna preporučena dnevna doza aktivnosti trebalo bi da bude bar pola sata ili više, objašnjava prof. dr Sanja Mazić.

,,Za odrasle, odnosno za osobe od 15 do 65 godina preporučljiva je umerena fizička aktivnost koja obuhvata velike mišićne grupe i to u trajanju od 30 minuta svakoga dana. Ukoliko nam više odgovara, to vreme možemo podeliti na tri puta po 10 minuta, ali ne manje od toga. Za one koji preferiraju intenzivniju aktivnost, i umesto da šetaju više vole da džogiraju ili da trče, preporuka je da vežbaju tri puta nedeljno u trajanju od 20 minuta. To je nivo fizičke aktivnosti koji će očuvati i unaprediti naše zdravlje” preporučuje Mazić.