Dijabetes tipa 1 najčešce se javlja kod osoba pre tridesete godine života i to uglavnom u vreme puberteta. U osnovi ovog oboljenja je autoimuni proces koji uništava beta-ćelije pankreasa, tako da se javlja odsustvo insulina.S obzirom da je obolelima neophodno doživotno uzimanje insulina, ovaj tip dijabetesa naziva se i insulin-zavisni. U upotrebi su i termini juvenilni i mladalački dijabetes. Od ovog tipa dijabetesa mogu oboleti mladi ljudi, ali i starije negojazne osobe. Bitan uticaj imaju i hormoni. Najveća učestalost tipa 1 šećerne bolesti je od prve do trinaeste godine života, što se dovodi u vezu sa povećanim lučenjem hormona rasta i polnih hormona u gore pomenutom periodu, a njihovo delovanje je suprotno insulinu.
Uzroci nastanka dijabetesa tipa 1 još uvek su predmet istraživanja. Smatra se da doprinos imaju faktori spoljašnje sredine, kao što je izloženost određenim virusima i uticaj genetskih faktora.Beleži se češća pojava ovog oboljenja u jesenjem i zimskom periodu godine. Reč je o kataboličkom procesu kod kojeg je cirkulišući insulin praktično odsutan, glukagon je povišen i beta ćelije pankreasa ne mogu da odgovore ni na jedan stimulus. U nedostatku insulina tri glavna ciljna tkiva na insulin (jetra, mišici i masno tkivo) ne mogu da apsorbuju hranljive sastojke, oslobađaju glukozu, amino-kiseline i masne kiseline u cirkulaciju, iz svojih depoa. Promene koje se dešavaju u metabolizmu dovode do produkcije i akumulacije ketona, a stanje postprandijalnog gladovanja može biti prekinuto samo davanjem insulina. Mere prevencije koje se preporučuju jesu otklanjanje spoljašnjih faktora rizika ili vakcinacija populacije koja ce sprečiti nastanak imune reakcije, čime bi se sprečio uticaj infektivnih bolesti. Takođe, unapređenjem dijagnostičkih metoda u značajnoj meri se može uticati na sprečavanje nastanka ove bolesti.